Прво што памти
била је импровизована 
вртешка од роја свитаца 
над колевком.

Из дубине шуме 
чуо се поток
и његова звечка од белутака.

Од треће године
није јој више требала шамлица
да провири изнад симса.

У доба пубертета
заруменела би се гледајући у крошње,
густе и гргураве као мушка прса.

Средовечна,
ократила је косу да се не зноји,
а и нико није био довољно вредан
да јој се вере по глави.

Сад, 
као старици болних колена,
ретко јој дође да прошета.

Некако би можда и сишла
али како после 
да се попне?